Da, znam... Najgora sam osoba na svetu jer post nisam postavila odavno... Ali nisam ja kriva, skola je. Kako god ovo pisem sada zato sto imam par stvari da kazem. Dakle: pocinjem da mrzim neke ljude, ali ozbiljno. Svuda oko mene su licemeri, ludaci i ljudi koji vole samo sebe. Ja razumem da su nove generacije razmazene i vode racuna najvise o materijalnim vrednostima, ali to nije dovoljno dobar razlog za ono sto vidjam svakodnevno na ulici! U skoli imam momke i devojke koji su u stanju da redovno traze nesto i traze i opet traze, a kada to i dobiju nisu spremni ni da se zahvale, ni da meni pomognu kada je to potrebno. Nije meni potrebno nista od njih, ja umem sama da vodim racuna o sebi, ali me ipak uzasno brine to sto vise nema nikoga na koga mozemo da se oslonimo...tu smo samo mi... Druga stvar koja me strasno nervira jesu zavisnici od droge i alkohola, u slobodno vreme i pedofili koji opusteno setaju ulicama. To je nesto najgore sto postoji na ovom svetu i ubedljivo moj najveci strah. Ne podnosim takve ljude, koji zive zivot kakav ne zele, a ipak unistavaju i tudje zivote. Ljudi su zaista postali losi, veoma losi. Vise ne mozemo da imamo poverenja ni u koga, jer uvek dodje dan kad te taj neko izda. Zelim ponekad da stavim ruzicaste naocare i bar na minut vidim svet bez ovakvih ljudi, bez ovih cudovista i pre svega bez pedofila... To je sve sto sam zelela da podelim sa vama, jer ne znam kome bih poverila sve ovo. Zivot je okrutan, ali ne dozvolite da vas neki losi dogadjaji skrenu sa puta i dozvole da spas vidite u drogama, alkoholu ili, jos gore, povredjivanju samog sebe!!!
Нема коментара:
Постави коментар